HDCD

HDCD (High Definition Compatible Digital) odnosi se na kompatibilnu digitalnu tehnologiju visoke rezolucije. U pitanju je poseban vid procesa kodiranja i dekodiranja CD-ova, kojeg je, između ostalog, razvio „Prof.“ Kit Džonson (danas poznat po svom radu za brend Reference Recordings) i Mihael Pflaumer. Oni su 1995 osnovali firmu Pacific Microsonics, licencirali su HDCD-tehnologiju i prodavali je odgovarajućim tonskim studijima. Firma je, zajedno sa svojim patentima, u potpunosti preuzeta od Microsoft-a 2000-e godine.

HDCD sadrži pored podataka jednog običnog CD-a i dodatnemuzičke informacije, koje sadrže dodatna 4 bita dužine reči, odnosno 8 bita kod novijih produkcija. Prilikom reprodukovanja HDCD-dekoder otkriva da postoje dadatne informacije na osnovu određenih struktura poslednjeg bita audiosignala, te može da ih iskoristi. Iz toga proizilazi između ostalog i veći dinamički opseg u poređenju sa reprodukovanjem CD-a prema Red-Book standardima. Jednostavnije rečeno: u osnovnom digitalnom šumu CD-a skriveno je još dodatnih muzičkih informacija. Ako nema HDCD- dekodera, CD se reprodukuje kao i svaki durgi. HDCD je obrnuto kompatibilan, što znači da ga je moguće reprodukovati preko svakog CD ili DVD plejera.

Uređaji, koji mogu da dekodiraju HDCD-ove, obično imaju lampicu na prednjoj strani ili u okviru displeja. Različiti eksterni D/A- konvertori i različiti kućni resiveri mogu da obrade HDCD-signal i da ga prikažu. I „Windows Media Player“, softver firme Microsoft, takođe je u stanju od svoje devete verzije da dekodira HDCD-naslove, ukoliko računar sadrži odgovarajuću zvučnu karticu.

2008-e godine u prodaji je bilo otprilike 3000 novih naslova sa HDCD-kodiranjem. Nažalost disk nije uvek označen odgovarajućim logom. U Kini postoji bezbroj falsifikata, na čijim pakovanjima je utisnut logo, ali nije izvršeno kodiranje.

Poseban deo tržišta zauzimaju Hybrid-SACD-ovi (superaudio CD), koji pored SACD-staze sadrže i CD-stazu sa dodatnim HDCD-kodiranjem. Njih nude brendovi kao što su Firs Impression Music i Reference Recording. I oni se mogu reprodukovati na svakom CD ili DVD plejeru.

HrX

HrX je naziv za novu generaciju nosilaca zvuka kuće Reference Recordings. U pitanju su pojidančno rezani DVD-ovi koji sadrže 24-bit/176,4- KHz-WA VE-signal. Za HrX se koristi originalni miks Reference Recordings-a, iz kojih se generišu i Red-Book CD-ovi. HrX zaista sadrži sve, što sadrži i snimak.

HrX-diskovi se ne reprodukuju preko CD/DVD i SACD plejera! Reprodukovanje je moguće samo preko medija servera i striming klijenta.

HrX nije kompatibilan sa svim multimedijalnim plejerima, jer neobični format često nije podržan. Plejeri kao iTunes, MediaMonkey i Foobar u aktuelnoj verziji funkcionišu. Pokušaj reprodukovanja preko Windows Media plejera je uzaludan.

Trenutno postoji pet dodataka za reprodukovanje HrX-diskova. U svim varijantama podaci se ne očitavaju direktno sa HrX-a, već se najpre pamte na hard disku. S obzirom na to da HrX sadrži podatke do 4 GB, potrebno vam je dovoljno memorije.

Reprodukovanje preko ugrađene zvučne kartice na PC/Mac računaru

HrX- disk kopirate na hard disk Vašeg PC ili Mac računara. Fajlove puštate diketktno preko iTunes-a ili MediaMonkey-a. Za ovo Vam je potrebna zvučna kartica koja podržava frekvenciju semplovanja od 176,4 kHz pri dužini reči od 24 bita. Mnogi muzički čipovi u serijskoj produkciji, koji su integrisani u mnogim matičnim pločama, to najčešće ne mogu.

Povežite analogne izlaze sa zvučnom karticom uz pomoć audio sistema Vaše muzičke linije.

Reprodukovanje uz pomoć eksternog D/A-konvertora preko digitalnog izlaza zvučne kartice

HrX- disk kopirate na hard disk Vašeg PC ili Mac računara, afajlove puštate diketktno preko iTunes-a ili MediaMonkey-a.Za ovo Vam je neophodna zvučna kartica koja može da emituje digitalni signal u fomratu 24bit/176,4 kHz. Ovo funkcioniše preko takozvanog Break-Out-Box-a, na koji možete priključiti AES/EBU digitalni kabl. Ova vrsta muzičke kartice prevashodno se koristi za potrebe tonskih studija. Digitalni kabl priključite na D/A-konvertor, koji takođe mora da podrži signal 24bit/176,4 kHz.

Frekvenca semplovanja od 176,4 kHz nije namenjena za prenos pomoću TOSLINK provodnika od optičkog vlakna ili Cinch-provodnike prema S/PDIF standardu. Ukoliko Vaš D/A-konvertor ne podržava AES/EBU-format najverovatnije nećete moći da primite signal.

Reprodukovanje preko FireWire-a na eksternom D/A-konvertoru

HrX- disk kopirate na hard disk Vašeg PC ili Mac računara, a fajlove puštate diketktno preko iTunes-a ili MediaMonkey-a. Digitalni signal prenosite preko FireWire-kabla na eksterni D/A-konvertor koji ima FireWire-ulaz. Ova vrste D/A-konvertora najčeće se javlja u studijima.

Reprodukovanje preko USB-a na eksterni D/A-konvertor

Ovo ne funkcioniše preko običnog USB-a! Potreban Vam je USB-konvertor koji može da prenese ulazni signal u odgovarajuću frekvenciju. Proizvođač uz ovakav USB-konvertor obično šalje i poseban softver, koji omogućava reprodukovanje preko USB-a. Kopirate HrX na hard disk Vašeg PC ili Mac računara.

Za reprodukovanje se mora instalirati odgovarajući trajber.

Reprodukovanje preko striming klijenta

HrX-disk kopirate na hard disk Vašeg PC ili Mac računara, odnosno na NAS-klijent koji koristite i pustite datoteke sa određenog klijenta. Ovo može da funkcioniše samo ako softver podržava WAVE format i od 24bit/176,4 kHZ. Shodno tome i klijent mora biti u stanju da interno podrži odgovarajući signal.

Pažnja! Ni nemački distributer ni firma Reference Recrdings Vam ne mogu garantovati, da ćete HrX pustiti preko Vašeg sistema. Ne preuzimamo odgovornost za moguća oštećenja kod problema sa konfiguracijom.

Hybrid-SACD

Super Audio Compact Disc se zasniva na Direct-Stream-Digital standardu koji je razvila kompanija Sony u Japanu. Ovde se kodiraju tonski signali u signale od 1 bit-a sa frekvencijom od 2,8224 MHz. Ovo dozvoljava širi dinamički opseg i prošireni domet frenkvecije u poređenju sa klasičnim CD-om. Pored stereo zapisa moguće je i miksovanje u mono, trokanalni stereo (3.0), četvorokanalni surround (4.0), petokanalni surround (5.0) i petokanalni surround sa subwooferom. Nosioci zvuka sa ovakvim zapisima nazivaju se Multikanal-SACD-ovi.

Iz perspektive zvuka SACD je veoma interesantan, jer poseduje tehničku mogućnost da muzički signal generiše isključivo uz pomoć niskofrekvencijskog filtera a samim tim bez kompleksne strukture D/A-konverotra sa digitalnim filterom iz jednobitnog toka podataka. Mnoge slušaoce zvuk SACD-a podseća na analogni zvuk, koji je poznat sa magnetofona, ali sa komforom koji pruža CD.

Hybrid-SACD je dvodelna varijanta SACD-a i sadrži jedan CD deo, koji svaki CD plejer može da učita i SACD deo, koji samo SACD plejeri mogu da učitaju. Postoje još i Stereo-Hybrid-SACD-ovi kao i Multikanal-Hybrid-SACD-ovi. Kupovina Hybrid-SACD-a ne ide na uštrb običnog CD-a, već omogućava daleko intenzivniji muzički doživljaj nakon kupovine SACD-plejera. U principu i Hybrid-SACD može da sadrži HDCD- kodiranje na CD-stazi, kao npr. kod brenda Reference Recordings.

Jednoslojni SHM-SACD, koji se koristi samo u Japanu, može se pustiti isključivo preko SACD-plejera, ali važi za zvučno najbolju varijantu za puriste.

K2 HD

Iza ključne reči K2 se u muzičkom smislu ne krije vrh na Himalajima, već je to skraćenica japanskog inženjera Tošiharu Kuvaoka i Kanai za njihove izume. Njih dvojica vode tim za audio-digitalni razvoj japanske kompanije JVC. Izvanredni izumi kao npr. prvi dvadesetobitni audio procesor iz 1993. ili otkriće XRCD-a 1996.obeleženi su brendom „K2 Technology“ i kao takvi komercijalizovani u Japanu.

godine položene su teoretske osnove za razvoj K2HD (K2 High Definition), tj. K2 visoke rezolucije. Cilj je bio da se muzičke informacije sa dinamikom od 24 bit-a i frekvencijom od 100 kHz-a sačuvaju na običnom CD-u. Uzimajući u obzir da običan CD ima rezoluciju od samo 16 bit-a i 20 kHz-a, inženjeri su razvili poseban enkoder, koji podharmonijske oscilacije željene frekvencije i dinamiku upravo te razolucije uvrštava u obični tok podataka. Ovaj proces može naravno uspeti samo ako je prvobitni materijal veoma visokog kvaliteta i ako sadrži željene frekvencije i dinamiku. Najbolji rezultat K2HD-a postiže se uz pomoć analognih master snimaka i moderne digitalne produkcije. 25 godina nakon nastanka CD-a moguće je, pomoću ovog procesa, ovekovečiti volumen master snimka na kompakt disku (CD).

Pravi kvaliteti enkodera, doduše, dolaze do izražaja jedino u rukama veoma dobrog tehničara. Zbog toga se pod nazivom „K2 HD Matering“ ne podrazumeva samo hardverski enkoder, već kompletan remastering proces u FLAIR studiima Victor Entertainment-a u Tokiju u Japanu. K2 HD dakle nije novi standard već poseban proces masteringa po kome CD-ovi nastaju prema Red-Book standardima. Shodno tome, K2 HD reprodukuje svaki CD ili DVD plejer.

Dodatne informacije možete naći na internetu.

Matched Propagation

https://www.sieveking-sound.de/glossar?f=18

Provodni materijal za „Matched Propagation“ tehnologiju se bira na ovnovu njene brzine, sa kojom se električni tok rasprostire u njoj. Brzina rasprostiranja izolacionog materijala, dielektrikuma, predstavlja približnu vrednost prilikom izbora. Džordž Kardas je za ovu tehnologiju dobio US-patent pod brojem: 7.674.973. Koristi se za sve proizvode CLEAR linije.

MQA

MQA znači Master Quality Authenticated, a odnosi se na audioformat koji je razvio Bob Stjuart iz kuće Meridian Audio zajedno sa Piterom Krejvenom. On nam omogućava da muzičke zapise čujemo onako, kako su snimljeni u studiu, dok sva količina podataka staje na Redbook-CD.

MQA-proces konvertuje različite formate, kao što su WAV, FLAC ili ALAC u jedan fajl. Prednost leži u tome, da se može reprodukovati i standardnim CD plejerom. Korisnici MQA-D/A- konvertora mogu da uživaju u master kvalitetu muzike iz studija. Konvertor iz kodiranih fajlova generiše signal od 24 bit-a sa frenkvencijom semplovanja do 352 kHz.

Patinum-SHM-CD

Platinum-SHM-CD-ovi su najnoviji zajednički projekat kompanije Universal Music iz Japana i JVC-a. U pitanju su CD-ovi sačinjeni od posebne vrste plastike koja propušta svetlost (Super High Material). Reflektujući sloj se sastoji od čiste platine koja se još finije naslanja na jame (pit) i površi (land) strukture površine fajla nego čisto zlato. Diskovi su sa druge strane obloženi lakom koji apsorbuje lasersku svetlost. Kompanija Universal nanovo digitalizuje master snimke albuma za Platinum-SHM-CD-ove bez promena. Nakon toga se iz mastera od 24 bit-a/176,4 KHz režu u takozvani „stakleni master“ u uslovima čiste sobe pomoću High-Resolution-sistema za rezanje koji je razvio JVC i koji je poznat još od XRCD24. Platinum-SHM-CD se može reprodukovati svuda gde se reprodukuje i običan CD-R. Molimo da za ove diskove ne koristite L’Art du Son ni sredstva za čišćenje na bazi alkohola. Sve naslove ovog formata izdavačka kuća Universal Music koncipira za japansko tržište kao kolekcionarske primerke u ograničenim količinama.

Reference Recordings

Marka Reference Recording nesporno je povezana sa audio-legendom, glavnim inženjerom i direktorom „pofesorom“ Kitom O. Džonsonom. RR-zvuk proističe iz njegove jedinstvene metode i specijalne opreme, koja je vrlo često jako modifikovana i prilagođena sopstvenim željama, i pored toga što se ne radi o ručnoj izradi. Cilj RR-produkcije je da svojim snimcima rekonstruišu realan zvuk muzičara u realnom prostoru.

Kit Džonson uložio je preko 30 godina svog života u muziku i danas je sinonim za inovativno razmišljanje i izvanredni tehnički doprinos. On u audioindustriji zauzima poziciju koju deli sa svega nekoliko vizionara. Njegove precizne studije o ponašanju materijala i akustičnoj percepciji dovele su (zajedno sa Mihaelom Pflaumerom) do nastajanja revolucionarnog HDCD-a. HDCD tehnika ( High Definition Compatible Digital) se danas koristi u CD i DVD plejerima i omogućava proširenje dinamike. Tehnika reprodukovanja integrisana je i u Microsoft-ovom Media Player-u od 9. varijante.

Kit Džonson preuzeo je za Reference Recordings preko 100 snimaka, od kojih je za 3 dobio Gremi nagradu, a još 8 je nominovano za prestižno odlikovanje. Uz to je i jedan od osnivača američkog eksperta za elektroniku „Spectral“.

Kompakt diskovi koje od 1985 proivodi Reference Recordings potiču od digitalnog mastera. Raniji naslovi prebačeni su sa analogne trake i obeleženi jasno kao ADD. Oprema za snimanje „profesora“ Džonsona trenutno sadrži visoko razvijene mikrofone i elektroniku koju je sam izradio- digitalni konverter Pacific Microsonics-a i digitalne Tascam magnetofone.

Još bitnije od sve tehnike jeste i sposobnost celokupnog tima Reference Recordings-a da snimcima udahne život, koji odlikuje i orkestar u dvorani. A ipak se ne radi o tome da zvuk bude spektakulran, već što je moguće tačniji.

SHM-SACD

SHM-SACD je usavršena verzija jednoslojnog SACD-a i koristi specijalnu plastiku koja propušta svetlost (Super High Material). On omogućava daleko bolje očitavanje struktura jama (pit) i površi (land) na površini nego Hybrid-SACD. SHM-SACD-ovi kompanije Universal se generalno digitalizuju u novi DSD i to sa master trake albuma bez ikakvih promena.

SHM-SACD-ovi mogu se reprodukovati na svakom SACD plejeru. Molimo da za ove diskove ne koristite L’Art du Son ni sredstva za čišćenje na bazi alkohola. Sve naslove ovog formata izdavačka kuća Universal Music koncipira za japansko tržište kao kolekcionarske primerke u ograničenim količinama.

Ultra-HD & PureFlection

Ovaj format masteringa razvili su FIM i Five/Four Productions. Majkl Bišop, Robert Fridrih i Tomas Mur bili su deo nekadašnjeg produkcijskog tima Telarc-a. Njihova želja je bila, da omoguće što bolji kvalitet zvuka bez obzira na slabiji kvalitet pojedinih uređaja, tako da su 2009. osnovali kompaniju Five/Four Productions i sada mogu da se pohvale sa 17 Gremija i bezbroj drugih nagrada.

Za produkciju Ultra-HD-a nanovo se digitalizuje prilagođena frekvencija semplovanja na izvorni materijal sa dužinom reči od 32 bit-a. Ukoliko je to moguće inženjeri masteringa rade sa 192 kHz, s tim što su ponekad korisne i niže frekvencije semplovanja. Ultra-HD u produkciji od 32 bit-a može biti reprodukovan preko svakog CD plejera i to uz izvanredan kvalitet zvuka.

Izraz PureFlection odnosi se na način produkcije „staklenog mastera“ za odgovarajuću FIM produkciju. Ovaj „stakleni master“ ne nastaje u sklopu proizvodnje kao deo obične izrade, već ga izrađuje ekspert pomoću specijalno uređene mašine za obradu Blu-Ray-staklenog mastera. Pre izrade CD-a proverava se kvalitet „staklenog mastera“. Noviji dodaci uz CD sadrže i protokol testiranja i ispitivanja kvaliteta. Rezultat je daleko niža vrednost džitera kao i manji broj grešaka u poređenju sa standardnom industrijskom produkcijom. Celokupan zvuk PureFlection-CD-a je u poređenju sa mnogim modernim produkcijama melem za uši.

XRCD

Cilj XRCD-a (Xtended Resolution CD) nije bio ostvarivanje snova ljubitelja kvaliteta zvuka. Tehničari JVC-a (Japanese Victor Company) našli su se početkom 90-ih godina pred sledećom zagonetkom: zašto master trake snimljene u sopstevnim studiima zvuče tako radikalno drugačije u zavisnosti od mesta i zemlje produkcije, kada su digitalni fajlovi identični? Japanci, polažući vrednost na kvalitet, shvatili su ovo kao atak na ponos, budući da je JVC jedan od najvećih japanskih muzičkih izdavača, te su se uputili u potragu.

Najpre su smatrali da se poslate U-Matic-trake oštete prilikom transporta ali čak ni novokonstruisani, suženi koferi obmotani olovom nisu rešili problem, već su samo radikalno povisli troškove transporta.

Nakon što se ispostavilo da same trake nisu izvor problema, pažnja se usmerila prema tada još nepoznatom fenomenu „džiter“. Pod nazivom „džiter“ podrazumevaju se sitne nepravilnosti u taktu tokom procesa očitavanja i dekodiranja digitalnog nosioca zvuka. Uprzo se došlo do zaključka da ovaj fenomen prestavlja glavni problem prilikom reprodukovanja CD-a. Tehničari su takođe zaključili da različiti proadukcijski modeli jednog te istog snimka, a u zavisnosti od mesta produkcije, različito „džituju“. Nažalost, snimak sa najmanjim džiterom nije bio taj, koji je imao najbolji zvuk. Shodno tome, izvukli su zaključak, da džiter igra ulogu u reprodukovanju , ali da je to ipak samo deo problema.

U sledećem koraku je celokupni proces izrade CD-a stavljen pod lupu. Budući da je CD u to tom trenutku već bio deo masovne produkcije, koje je JVC izrađivao na milione, ovaj proces nije bio podrazumevan. Na mnogobrojnim sastancima inženjeri su se bavili razlikama kod masteringa, memorisanja podataka i produkcije. Na kraju su otkrili, da problem nije u specifikaciji samog CD-a, kao što se dugo pretpostavljalo, već u samom procesu izrade. Različite proizvodnje koriste različite čitače, mastering konzole i naravno različite prese i štamparske mašine.

XRCD nastao je u onom momentu, kada je menadžment JVC-a shvatio da prestiž dolazi sa boljim zvukom CD-a. Pritom su se „samo“ morali držati strogo normiranog procesa proizvodnje. Menadžeri su toliko bili oduševljeni zvukom, da nisu izračunali troškove proizvodnje, što je netipično za Japance i tek su kasnije shvatili da XRCD-ovi ne treba da budu limitirani iz marketinških razloga, već zbog samog procesa, koji omogućava samo jednu ograničenu količinu.

XRCD proizvodi se samo u jednom pogonu u Japanu. Standardi kvaliteta rasli su iz godine u godinu. Tako je od XRCD-a sa 16 bit-a dubine mastera nastao XRCD2 sa 20 bit-a, a u međuvremenu i XRCD24 sa 24 bit-a. Svi XRCD-ovi se bez ikakvih problema reprodukuju preko svakog CD ili DVD plejera.

Čujete li razliku? Dobro pitanje! Jednostavan odgovor: čujte razliku između dobrog originalnog CD-a i narezane varijante. Slično poređenje može da se napravi i između XRCD-a i običnog CD-a. Ako ne čujete razliku, možete da uštedite dosta novca. Ukoliko Vam je razlika ipak drastična, kao i inženjerima kompanije JVC i ljubiteljima kvaliteta zvuka širom sveta, trebalo bi da bacite pogled na katalog.

Proces produkcije XRCD-a

Cilj proizvodnje XRCD-a bio je približiti se zvuku master trake što je više moguće. XRCD to sada omogućava. Kod produkcije standardnog CD-a se u velikoj većini slučajeva master snimci šalju u proizvodnju kao CD-R, DAT-traka ili U-matic-traka iz studija. Od tog trenutka tehničari tona i umetnici mogu samo da se nadaju da će krajnji proizvod – gotovi CD – imati sličnost sa masterom, koji su čuli i pustili u produkciju.

Kada je reč o bit-u, gotovi CD, po pravilu, odgovara digitalnom masteru, s tim što je zvuk u velikoj većini slučajeva dosta lošiji. Lanac proizvodnje u izradi CD-ova nije standardizovan, za razliku od samog CD-a – i s obzirom na to, da se prilikom izrade CD-a mora obratiti pažnja na čitav niz egzaktnih kontinuiranih koraka, jedna mala greška može da ima velike posledice po gotov proizvod. Iz tog razloga se svakom koraku u proizvodnji CD-a mora pristupiti sa posebnom pažnjom.

Ono, što se na kraju ispostavilo kao najbolji zvuk, kompanija JVC kao inovativni proizvođač XRCD-a uspela je samo delimično da izmeri uređajima, što je začuđujuće. Ono što se umesto toga cenilo je iskustvo: na bezbrojnim i dugim sastancima profesionalci masteringa probali su svaku moguću kombinaciju mašinerije, postavljanja kablova, napajanja, taktovanja sistema, „staklenog masteringa“ i procesa proizvodnje. Jedno od iznenađujućih saznanja bilo je i to da je napajanje za sam proces veoma bitno. Naposletku je kompletan lanac proizvodnje XRCD-a oslobođen od strujne mreže i tek nakon filtriranja i novog taktovanja snabdeven čistom strujom. U poslednjim godinama ovaj koncept se može naći i kod proivođača HiFi-uređaja kao što su Accuphase, Burmester ili Mark Levinson.

XRCD proces počinje masteringom. Za ovo se koriste ili analogne master trake ili se digitalne master trake vraćaju u analogni oblik. To znači da se kod digitalnih master traka najpre koristi posebno izrađen JVC-ov K2 24-bit-ni D/A-konvertor, kako bi se miksovanje trake izvelo u potpunosti analogno. Tek nakon analognog miksovanja koristi se potpuno isti kovertor A/D konfiguracije, da bi se 24-bitni digitalni master presnimio na magnetno optički disk. Za ovo se koristi JVC-ov K2 24-bit-ni rezač. Celokupni proces taktuje „Rubidium Master Clock“ , koji radi 10.000 puta preciznije nego uspostavljanje takta pomoću kvarca (pod uslovom da se uopšte koristi eksterno uspostavljanje taksta).

Pre same izrade majstor tona poredi zvuk analognog i digitalnog mastera. Tek nakon toga dobija se dozvola. Ovaj korak, naravno, usporava ceo proces i mnoge firme se hvale upravo time, da u roku od svega nekoliko sati od digitalnog mastera dolaze do gotovog CD-a. To je, bez sumnje, impresivno, a i isplatljivije, ali na uštrb kvaliteta zvuka.

U fabrici JVC-XRCD-a u Jokohami magnetno optički master ponovo se očitava pomoću K2- rezača, koji ga je i opisao. Njega pokreće njemu slični „Rubidium Master Clock“, koji taktuje i preostali proces izrade i time isključuje mogućnost pojave džitera. Uspomoć patentiranog K2-Super-Coding procesa dolazi do smanjenja signala sa 24 na 16 bit-a. Pritom se rezolucija Red-Book-CD-a koristi u potpunosti, što dovodi do znatno većeg opsega dinamike u poređenju sa standardnim CD-om.

U sledećem koraku se pomoću EFM-enkodera 16-bit-ni signal konvertuje u „nule“ i „jedinice“ , kao što se javlja u formi jame (pit-a) na CD-u. Enkoder upravlja modifikovanim K2 laserom, koji se nakon međumemorije i ponovnog sinhronizovanja sa „Rubidium Master Clock-om“ reže strukturu podataka na „stakleni master“. Pritom se koristi tehnologija „Extended Pit Cutting“ – dužina pojedinačnih jama (pit) optimizira se za ukupnu dužinu CD-a. XRCD, koji traje svega 40 minuta, dobija nešto veće jame (pit)nego osamdesetominutna ploča, kako bi se omogućilo što preciznije očitavanje.

„Stakleni master“ na kraju izrađuje XRCD-žig. I ovde je pristup dosledan: otisak nastaje od „staklenog mastera“ pri čemu se on uništava. Budući da postoji samo jedan jedini žig, moguća je izrada samo ograničenog broja XRCD-ova. Mnogi stariji naslovi iz XRCD-kataloga već su rasprodati i ne mogu se ponovo izraditi zbog usavršenog pristupa u uništavanju žiga. Retko kad je potražnja tako velika da bi se isplatila izrada novog „staklenog mastera“. Inače, mašina za izradu žiga ima „samo“ stabilizaciju napona. Kako bi se postiglo potpuno novo taktovanje, potrebno je imati sopstvenu elektranu na terenu.

Molim, da prilikom kupovine uzmete u obzir, da je XRCD malo remek-delo puno ljubavi prema detalju i muzici. Oni koji su se posvetili idealnom zvuku XRCD-a i čine to iz uverenja i poseduju veliko znanje i izvanrednu spretnost. Čak i „starija“ izdanja XRCD-a primeri su izvanrednih snimaka i u očima ljubitelja kvaliteta zvuka dominiraju u odnosu na sve danas dostupne CD-ove.

Upozorenje od falsifikovanih XRCD-ova!

Globalno tržište i onlajn kupovina ih omogućavaju: falsifikati i piratske kopije XRCD-a se u međuvremenu više ne prodaju samo na kineskim noćnim bazarima, već i preko eBay-a. Stoga Vam savetujemo da posebno obratite pažnju na proizvode sa interneta, koji dolaze iz Azije.

U Kini postoje dve vrste falsifikata. Postoji „originalna kopija“ tj. kopija CD-a koji zaista postoji. To, naravno, nije pravi XRCD iz Jokohame već jeftina trećerazredna kopija iz Kine. Laiku nije lako da prepozna ove falsifikate.

Druga vrsta falsifikata su takozvani „Real Fakes“, odnosno veoma kreativni falsifikati, koji se ne zasnivaju ni na kakvom originalu. Falsifikatori u ove svrhe koriste već postojeće originalne CD-ove, proizvode potpuno nove kreacije koje sadrže što je više moguće pesama i mnogo šarenih logotipa, tako da može doći do toga da dobijete zlatni XRCD koji je istovremeno i SACD i to u izuzetno lepom pakovanju sa pregršt kineskih znakova. Uspešni hitovi su najčešče žrtve ovog postupka – i falsifikatori žele da prodaju svoju robu.

Kao što je opšte poznato, prodaja piratskih kopija je sa pravne strane zabranjena. Isto je i sa zloupotrebom zaštitnih znakova. Pri ispravnom izlaganju na tržištu Evropske Unije nelegalna je čak i prodaja CD-ova nabavljenih u Kini bez saglasnosti autora i nosioca prava. Ukoliko posedujete ovakve CD-ove nemojte rizikovati skupe dopise advokata nosilaca prava, jer ste CD-ove hteli da prodate na nekoj aukcijskoh platformi.

Ako želite da budete sigurni da dobijate samo originale, XRCD-ove kupujte samo kod prodavaca sa naše liste.

Audio Fidelity

Firma Audio Fidelity od svog osnivanja 2002. godine bavi se objavljivanjem remasteringa značajnih albuma iz velikog kataloga zapadne rok i pop muzike. Direktor Maršal Blonštajn poslednjih godina izdao je značajan broj 24-Karat-Gold-CD-ova, Hybrid-SACD-ova i Hybrid-Multikanal-SACD-ova i LP-ova, kako bi starije albume poznatih izvođača ponovo oživeo u najboljem mogućem zvuku. Često veoma raskošno dizajnirana pakovanja reprodukuju originalna izdanja; nova izdanja izlaze u ograničenom broju sa tekućim serijskim brojem.

Maršal Blonštajn svoju karijeru u muzičkoj industriji započeo je u marketingu ABC-a i Epic Records-a. Zatim jepostao šef Ode Records-a i tako ispisao deo muzičke istorije. Pod njegovim vođstvom Ode je izdao album Karole Kings „Tapestry“ kao i „Big Bambu“ Cheech and Chongs dua. Kasnije je Blonstajn postao direktor Island Records-a, osnovao je DCC a kasnije i Audio Fidelity.

Zvuk karakterističan za Audio Fidelity obeležili su inženjeri masteringa Stiv Hofman, Stefen Marš i Kevin Grej. Saradnja Hofmana i Blonstajna počela je 1987. u DCC Compact Classics-u, često hvaljenoj kući za CD-ove namenjene ljubiteljima kvaliteta zvuka, a koja je bila pod Blonštajnovim vođstvom. Nakon DCC-a ova dva muzička stručnjaka nastavila su saradnju u Audio Fidelity-u.

Analogue Productions

Čed Kasem, vlasnik firme za katalošku prodaju za nosioce zvuka za ljubitelje kvaliteta zvuka i luksuzne opreme, osnovao je 1992. sopstvenu kuću za visoko kvalitetna ponovna izdanja pod nazivom Analogue Productions. Kasem je licencirao svoje omiljene albume i od tada ih objavljuje u poboljšanoj novoj master verziji na Hybrid-SACD-u i Vinyl-u. Katalog obuhvata klasičnu, folk, pop, rok, bluz i džez muziku delimično sažetu u premium boks paketima (The Doors, Stevie Ray Vaughan, Norah Jones). Naslovi izlaze u ograničenoj ponudi; najčešće se sa davaocima licence ugovara samo jednokratna proizvodnja.

Za razliku od MFSL-a Analogue Productions ne radi nužno sa originalnim master trakama već koristi njabolje dostupne trake. Iz tog razloga se prednost po nekad daje dobro očuvanim kopijama u odnosu na originalnu traku sa razloživim magnetskim slojem ili se za izradu novog stereo miksa pak koristi trokanalna master traka. Bitno je, da ponovna izdanja zvuče bolje od prvobitne verzije.

Firmi Čeda Kasema pripada i Quality Record Pressings (QRP), gde između ostalog i Reference Recordings izrađuje svoje LP-ove. QRP se nalazi u staroj hali na firminom posedu u Salini u Kanzasu. Kako bi sopstvena proizvodnja bila nezavisna Kasem je za QRP kupovao stare prese za pravljenje ploča širom sveta i ponovo ih pokrenuo. Njegova želja za samostalnošću išla je toliko daleko, da je kasnije čak nabavio i sopstvenu mašinu za štampanje, da bi etiketu LP-eva štampao na specijalnom papiru. Njegovom dotadašnjem nabavljaču sa istočne obale SAD-aza to je trebalo uvek više nedelja.

First Impresson Music

Muzičke kuće First Impression Music (FIM) i Lasting Impression Music (LIM) bile su deca Winston-a MA. Vinstonovo ime u azijsko-pacifičkom prostoru odjekuje poput groma i nakon njegove smrti 2016.godine. Na pomen njegovog imena sledi pobožno ćutanje i neobičan osmeh na licima pristunih. Ali, ko je bio taj čovek kome svet treba da zahvali na jednim od najboljih muzičkih snimaka i šta je to posebno u njegovim snimcima? Zašto ljubitelji kvaliteta zvuka govore o FIM zvuku?

Vinston MA detinjstvo je proveo 40-ih godina u Honkongu koji je nakon Drugog svetskog rata bio razoren. Britanska krunska kolonija bila je uništena i osiromašena, a privredni uspon jako daleko. Mladi Vinston rado je slušao muziku. Pošto porodica nije imala radio, odlazio je u čajane u kojima su kineske stanice puštale i zapadnu klasičnu muziku i tu je provodio nekoliko sati pored prijemnika. Vremenom je saznao, koja čajana ima najbolji signal i tako postavio kamen temeljac svog budućeg zanimanja.

Vinston MA počeo je kao mladić da piše kratke članke za lokalne novine u Hongkongu i time zaradio svoj prvi novac. Zarada je bila dovoljno velika da je Vinston sebi mogao da priušti polovnu muzičku liniju, koju je kasnije prepravljao i dorađivao, a rezervne delove je nabavljao na otpadu. Kada je imao 21. godinu napisao je prvi članak o muzici. Njegova recenzija LP-ija Štrausove Alpske simfonije, koju je snimio Decca-iženjer tona Kenet Vilkinson, bila je objavljena – a ubrzo posle toga kontaktirala ga je i izdavačka kuća. U roku od mesec dana nakon pojavljivanja njegove rasprave prodato je 7000 primeraka albuma, a ovo klasično delo je u tom trenutku bilo najprodavaniji LP u Honkongu,a Vinston je postao jedan od najtraženijih recenzenata.

I pored ljubavi prema muzici i pisanju, Vinston MA je u početku krenuo drugim putem: bio je nastavnik književnosti, a kasnije jeradio u gradskoj upravi. No ni jedno ni druga ga nije ispunjavalo, te 1980. otvara malu i donekle neuglednu radnju za ploče i HiFi- uređaje sve vrste. Renome koje stekao pišući recenzije za ploče doneo je mnoštvo stalnih mušterija. Vinston nije bio pravi trgovac i više je naginjao niskim cenama, kako bi što veći broj ljudi sebi mogao da priušti dobru muziku. U tome je i uspeo, jer su ga mušterije pratilie i kada je počeo da ističe japanske LP-eve, kao one sa najboljim zvukom.

Vinston je počeo da piše i o hardveru HiFi-uređaja. Članci poput „13 koraka kako da poboljšate Vaš LP 12“, „Thorens TD 124 i kako da zaustavite lupanje“ ili „SME- ručke zvučnika, ovako ih treba postaviti“ doveli su ga na televiziju i radio, gde je govorio o lepoti muzike i dobio nadimak: Vinston audio-poeta.

Međutim, Vinston je tek uspeo da se probije na tržište, kada je preuzeo distribuisanje za kompaniju Harman u Hongkongu. Američki direktori razgledali su mnoge velike firme za elektroniku, pa su naišli i na Vinstonovu malu radnju. On je bio jedini koji sa amerikancima nije pričao o broju komada, već o zvuku i kvalitetu, što je za kompaniju Harman u tom trenutku bilo mnogo interesantnije.

I pored velikog uspeha Vinstonu nije bilo dovoljno da samo prodaje uređaje i muziku, koja neće dostići savršenstvo za kojim on teži. Mnogo je razgovarao sa tehničarima tona i muzičkim kućama. Kao konsultant u muzičkoj produkciji za ljubitelje kvaliteta zvuka najpre je radio u Hongkongu, a zatim i u Sjedinjenim Američkim Državama. Porodica se zatim odselila u Redmond, u američku saveznu državu Vašington, gde Vinston osniva First Impression Music. Želeo je da sam proizvodi zvuk koji sledi u srcu. Taj osećaj unutrašnjeg savršenstva sledio je do svoje smrti. Svako ko ga je sreo u Redmondu imao je priliku da upozna finog starijeg gospodina, kome se veliki uspeh nije primećivao. Tih i veoma skroman, čovek, koji je voleo da raducka po dvorištu i kome je muzika bila smisao života.